A tu su i ona jutra... Jutra u kojima zapravo ลพelim da navijam kada odu bez borbe. ฤini se kao malo ฤudo, kao da sam konaฤno osvojio neลกto nakon serije izgubljenih utakmica. Ali postoje i dani kada se pitam da li ฤu se ikada viลกe oseฤati kao ja, hoฤu li ikada ponovo imati trenutak koji nije ispunjen brigama, planovima i trฤanjem.
Volim svoju djecu, zaista ih volim, ali ponekad...ponekad sam samo potroลกena. I to mi je ฤudno, jer uvek treba da imam energije za njih, zar ne? Tada dolazi do izraลพaja taj osjeฤaj krivice, kao da ne uspijevam, kao da sam jedini koji to doลพivljava na ovaj naฤin. Ali duboko u sebi znam da to nije istina. Svi se ponekad tako osjeฤamo.
Pa znaลก ลกta? Dobro se isplaci ako treba. Zakljuฤajte se u kupatilo i samo ga pustite. I ja to ponekad radim, a ponekad vriลกtim svi zajedno, tako glasno da me komลกije vjerovatno ฤuju. I to je u redu. Ponekad je to jednostavno neophodno. Mi nismo roboti. Ni ja nisam savrลกena mama, i ne moram biti.
Pa da, ponekad pleลกem od radosti kada spavaju. Da, oseฤam se krivim kada ponovo ลพelim da pobegnem. Ali znaลก ลกta? U redu je. Nisam savrลกena i ne moram biti.
๐๐ฒ ๐ฏ๐ฒ๐ป๐ ๐ป๐ถ๐ฒ๐ ๐ฎ๐น๐น๐ฒ๐ฒ๐ป. ๐๐ฒ ๐ฏ๐ฒ๐ป๐ ๐ป๐ถ๐ฒ๐ ๐ฑ๐ฒ ๐ฒ๐ป๐ถ๐ด๐ฒ ๐ฑ๐ถ๐ฒ ๐๐ผ๐๐ผ ๐๐ผ๐ฟ๐๐๐ฒ๐น๐. ๐๐ถ๐ท ๐ฑ๐ผ๐ฒ๐ ๐ท๐ฒ ๐ฏ๐ฒ๐๐, ๐ฒ๐น๐ธ๐ฒ ๐ฑ๐ฎ๐ด ๐๐ป ๐ผ๐ฝ ๐๐ป ๐ฑ๐ฎ๐ ๐ถ๐ ๐บ๐ฒ๐ฒ๐ฟ ๐ฑ๐ฎ๐ป ๐ด๐ฒ๐ป๐ผ๐ฒ๐ด. ๐๐ฒ ๐ฏ๐ฒ๐ป๐ ๐ธ๐ฟ๐ฎ๐ฐ๐ต๐๐ถ๐ด, ๐ท๐ฒ ๐ฏ๐ฒ๐ป๐ ๐๐ฎ๐ฎ๐ฟ๐ฑ๐ฒ๐๐ผ๐น, ๐ฒ๐ป ๐ฏ๐ผ๐๐ฒ๐ป๐ฎ๐น โ ๐ท๐ฒ ๐ป๐ฒ๐ป๐ฒ ๐ด๐ฒ๐๐ฒ๐น๐ฑ๐ถ๐ด๐ฒ ๐บ๐ผ๐ฒ๐ฑ๐ฒ๐ฟ, ๐ฝ๐ฟ๐ฒ๐ฐ๐ถ๐ด๐ฒ ๐บ๐ผ๐ฒ๐ฑ๐ฒ๐ฟ, ๐ฝ๐ฟ๐ฒ๐ฐ๐ถ๐ฒ๐ผ ๐ ๐ท๐ฒ ๐ฏ๐ฒ๐ป๐.
โค๏ธ ๐๐ฎ๐ฎ๐ ๐ฒ๐ฒ๐ป ๐ต๐ฎ๐ฟ๐๐ท๐ฒ ๐ฎ๐ฐ๐ต๐๐ฒ๐ฟ ๐ถ๐ป ๐ถ๐ป ๐ถ๐ป ๐ฐ๐ผ๐บ๐บ๐ฒ๐ป๐๐ ๐ผ๐บ ๐๐ฒ ๐น๐ฎ๐๐ฒ๐ป ๐๐ถ๐ฒ๐ป ๐ฑ๐ป ๐ฑ๐ฒ ๐ต๐ถ๐ฒ๐ฟ ๐๐ฎ๐บ๐ฒ๐ป ๐ฑ๐ผ๐ผ๐ฟ๐ต๐ฒ๐ฒ๐ป ๐ด๐ฎ๐ฎ๐ป.
1 reactie
<3